Младе сад ни рогуљама не бисте истерали за овцама на ливаду. А некад су једва чекали, да избегну надзор и цензуру одраслих. Слобода природе, слободна воља, слободна љубав, слободно чини шта ти се усхте! Сунце и птице што цвркућу и најтврђа женска срца (мада, момци углавном имају више и другачије претензије: нису они кардиолози, радије би се докопали неких других органа) гану и умилостиве.
Ливада до ливаде, стадо до стада... момак до девојке... згода до згоде... додуше, овце им нису биле на крај памети (већ накрј ливаде, до саме врзине), а шта им је било на уму... не могу да кажем (не дозвољава ми загарантована приповедачка дискреција).
Пође девојка за стадом, а момку преко брда шаље "шифровану" поруку: чууваам овцее крај зеелеенее јоовее... или, чуувам овцее доле у јасењее... После ју је лако лоцирати. Старији мисле да весело девојачко срце пева, кол'ко је грло носи, од животне радости, а она плете џемпер, а плете и мрежу, у коју лови наочите сеоске момке (зна да ће да нагрну ко муве на мед)... а занесе је онај који се највише батрга!
Мој деда и моја баба упознали су се чувајући овце. Она је на ливаду водила и овчарског пса, који је таман дошао згодан да деда заподене флерт. "Повела си кера да те чува?" Јесте, повела... и јесте, чувао је... неко време... Деда изгледа имао добру сланину, а за добро "парче" пас ће да окрене главу на другу страну, па, ако треба, и да зажмури (а деда ће да се одрекне ручка). Па да је Кербер, не би одолео искушењу! А с "бабом" лако... неће баба сланине!
Ех, како је то некад било романтично, идилично: "ливаадица, оокооло јаасење..." Девојке седе у трави (у коси им венци од маслачака и белих рада), преду... момци им отимају вретена и мрсе пређу (храбрији и косу)... Девојке плету, момци их задиркују, а и оне њих боцкају... иглама. Чобанин свира у фрулу, свира, па и задене за појас... девојчин. Около високо дрвеће, нема сведока... до овчијег ока (јесте да непристојно "блеје", ал' ником не казују)!
Ах, дође ми да мазнем оне две овчице, лаптоп под руку, па у ливаде. Куцам, куцам, па кад пустим глас (на месинџеру): "Што тее неемаа овиих даанаа... каад ја овцее чуваам самаа...?! Кад се осврнем (дисконектујем), а од оваца ни трага ни вуне! Тек онда ЗАПЕЕВАМ: Чууваам оовце па сам погубиилаа (обе)... Иидем куући, па бих се убиилаа...
Нема коментара:
Постави коментар