четвртак, 14. март 2013.

Интелектуалци на плочницима


Ја сам запањена чињеницом да многе студенткиње конзумирају (и једна другој препоручују) пред испит таблете за смирење! Јао, како је то разноврсна понуда: диазепам, бромазепам, лексилијум (како то озбиљно звучи), транекс (тај је посебно хваљен, али га, изгледа, више нема)... /Истина је да је студирање стресно: незванични статистички подаци једне здравствене установе (каже једна моја другарица, такође "шумећа") потврђују да готово сваки студент с факултета понесе шум на срцу (знање мање-више, ту и тамо и како ко). А ја чујем нешто шумиии, ал' мислила телевизор (јогуни ми се антена)./
 Једна међутим препоручи у исту сврху и у исто време (не пре или после јела, већ пред испит!) чашицу ракије (кад се "загрејеш", ухватио би вола за рогове, а некмоли испитну комбинацију). Вала, ако већ нешто морате, ја гласам за шљивовицу (здравије је)! А знате колико испита треба положити? Ко кани да улаже у школовање своје деце, на време нека засади додатне шљивике! Кад узмем у обзир број алкохоличара, јасно је мени да кроз ову земљу не можеш да прођеш од високо образованих људи (све се саплићеш о њих, док леже на плочницима)! 

Нико, нико не може да ме повреди као што могу ја. И нема оштријег и суровијег оружја од властите мисли (какав је арсенал моја глава, добро сам и жива; мало-мало па пуцам на себе из нехата).

Тинејџери пате од сморррра (којему се на крај стати мора)


Боравећи на Фејсбуку годинама (а приближно толико на њему су и моји малолетни сестрићи) дошла сам до сазнања да се (судећи по статусима тинејџера) највећи непријатељ српске омладине зове - СМОР! Они не читају, не свирају, не певају, не играју, не шетају, не возе бицикл... Само седе и у монитор гледе, гледе... па се пожале на сморрр (чим нико неће на чет или на Скајп). Не знам како је тај смор успео да надјача и подјарми толики полет, толику енергију? Како је тај смор успео да се ушуња у главу и спутава снагу и вољу тинејџера способних да и "горе померају" (а некмоли волу реп да ишчупају)? Не знам ко је (никад у моју собу није свратио) и одакле с времена на време искрсне (те код једног рођака, те код другог, и тако се шири као пожар) тај СМООРРР. Ал' ако га ја дохватим за рамена (само да не дохватим мотку), па кад га продрмам, сморррру ће сва Р да поиспадају!                                                                                       
Склона сам да, попут својих старијих, поверујем у универзалну лековитост једне вековима препоручиване справе (која лечи сваку малодушност) и једва се уздржавам да не поотимам рођацима тастатуре, па командујем: мотике у руке и на њиву: удри сморрра, издахнути мора! 
Сви знамо колико је живот кратак: да сати, дани и године у трену пројуре. Али кад се на семафору упали црвено светло, пешаци спознају колико минут и по дуууго траје. И кад се упали зелено, једва стигну да схвате колико пола минута зачас мине.

субота, 2. март 2013.

За доручак: два у један - ДВОЖУЧЕ!
Малопре се у купатилу тако слатко испричах. Са собом. Просто не знам која је од нас две била занимљивија саговорница. Само се повремено дешавало да је ништа не разумем. И то није само због воде која је шумела.
Дуго сам се питала откуда ми овај песак у устима. Онда сам уочила да су ми и ноге у песку, до колена! (Отуда се све теже и све спорије крећем.) Подигох главу и крв ми се следи у жилама: па ја стојим на дну пешчаникааа! Ако почнем да запопмажем, песак ће ми се зачас  слити у грло. ШАХ-МАТ. 
/Ћутим ко (песком) заливена./
Чувена љубавна сцена у романтичним филмовима: нагло заћуте (ко да им је маца појела језик), гледају се дуго у очи (од страсти варничи на све стране)... па је он наједном упрти у наручје, лако као перце (ако он није неки билдер, она леба не једе) и носи је, и даље јој зурећи дубоко у огледало душе (а канећи да се докопа тела; што би народ рекао: гледа купус, вади месо) до пространог кревета, застртог свиленим чаршавима (а неретко и посутог латицама црвених ружа)... Држ' се добро, мој (не)знани делијо, будеш ли ми тако "романтичан": ако ти кичма и остане читава, поклецнуће ноге у јунака (има да се разбијем ко дулек)!
Гризе ме зима, гризе ме савест, гризе ме (или ме једе) бес, гризе ме онај Зуб времена (добро је док не почне да глође)... Не знам што буве неће ни да чалабрцну са те свечане трпезе?!
Неки људи нису у стању да издахну ваздух, а да из њих не излети јаук, лелек, крик, вапај, или пак не покуља јадиковка, жалопојка, нарицаљка, тужбалица, злослутница... Ако заиста у овом животу не налазе никакве радости, зашто га опет удахну?!
Ако се и ближи тренутак кад ће се коначно распрснути овај троструки, ППП (породично-провинцијално-планетарни) обруч, из ког одавно покушавам да се истргнем, бојим се да ћу, несигурна корака (од дуга тамновања), пасти право у чељусти ономе чији ме зуб несумњиво начео. Зашто време не добије каријес и не остане без тог зуба?! 
Знам да многи мисле како су ми много помогли. И никада неће увидети колико би ми помогли да ми нису "помагали".
Кад год се однекуд у собу вратим, затекнем ТА пећ како издувава... Док сам унутра, никад јој не падне на памет да то чини. Да л' сам толико ватрена да температура у соби пада само кад из ње изађем?!
КАКО СЕЈЕШ - ТАКО ЖАЊЕШ! Да л' сад сејем или жањем, не бих знала (зависи од угла из ког се погледа), али како год (се) окренем - задњица плаћа цех, тј. она "осетно" извлачи најдебљи крај (утрне, јадна, на овом кревету, сва мука умна на њу се свалила). Па после УМ ЦАРУЈЕ, а за д... нико и не мари!
Измислили су телевизију, интернет, мобилне телефоне... свемирске бродове и станице... Неки и данас измишљају топлу воду. Док неко (тога ћу урамити) не измисли бешумни усисивач, ја ћу остати верни поклоник метле с дршком! (Ем ћути ко заливена, ем увек може да ми послужи као превозно средство.)
Готово све моје другарице стале су на луди камен. Све моје сестре стале су на луди камен. А ја вазда и од најмањег каменчића најпре захтевам потврду о психијатријском вештачењу, па га онда заобиђем.
Верујем да човек који пати постаје бољи, али ја не желим да будем ИДЕАЛНА! Аман, Свевишњи, не морам баш да посрћем под теретом патње, пребаци мало и на друге - дај и њима шансу да се преобрате! Толике смртнике треба "поправљати", а ти се ухватио мене као пијан плота!