Није снела јаје, сад оде да снесе, каже мој тата (дежурни посматрач и извештач). Па теби јавила радосну вест! Христос воскресе и кокошка јаје снесе!

Откуд овај немир, шта ћу с њим (у по ноћи)?! Да је макар дан, па да легнем под дрво ил' да зађем међ њиве и ливаде... Али ноћ је, и срце од незнаног стрепи...

Датум не знам, али знам временску прогнозу: ако икад дигнем руку на себе, падаће киша.

Свако иде куд је наумио. Ма и да у пропаст срља, нит му можеш забранити нит га можеш одвратити.

Готово свако је, пружајући дар, рекао: скроман поклон (а да не бисте печеног вола донели? на жалост поменутих вочића, у народу се исти, али искључиво печени, сматрају луксузом).
А нема скромних поклона! (И поклону се у зубе не гледа.) Поклон је (велик) и осмех, и реч, и пажња, и разумевање, и наклоност, и само присуство другога..

Жене с уским кукићима и нестварно равним стомачићима, што им је дупенце као дугменце... па где то може да ваља?! ;)

Моје њиве плодоносне

Џаба мени добро семе и воља да сејем, ако земља није плодна и опире се. Али имам ја своје четири њиве, које су ми две сестре родиле. Ту корову не дам ни да привири!
И смешим се задовољно гледајући како у њима расту: доброта, љубав, племенитост, правдољубивост, толеранција, разумевање...