Боравећи на Фејсбуку годинама (а приближно толико
на њему су и моји малолетни сестрићи) дошла сам до сазнања да се (судећи по статусима тинејџера) највећи непријатељ српске
омладине зове - СМОР! Они не читају, не свирају, не певају, не играју, не шетају,
не возе бицикл... Само седе и у монитор гледе, гледе... па се пожале на сморрр
(чим нико неће на чет или на Скајп). Не знам како је тај смор успео да надјача и подјарми толики полет, толику енергију?
Како је тај смор успео да се ушуња у главу и спутава снагу и вољу тинејџера
способних да и "горе померају" (а некмоли волу реп да ишчупају)? Не
знам ко је (никад у моју собу није свратио) и одакле с времена на време искрсне
(те код једног рођака, те код другог, и тако се шири као пожар) тај СМООРРР.
Ал' ако га ја дохватим за рамена (само да не дохватим мотку), па кад га
продрмам, сморррру ће сва Р да поиспадају!
Склона сам да, попут
својих старијих, поверујем у универзалну лековитост једне вековима
препоручиване справе (која лечи сваку малодушност) и једва се уздржавам да не
поотимам рођацима тастатуре, па командујем: мотике у руке и на њиву: удри
сморрра, издахнути мора!
Нема коментара:
Постави коментар