среда, 26. март 2014.

  1.  
     
     
    И пешчани сат је постао нестрпљив па се захуктао ка Новој години (ко да и он мисли да иза "границе" цветају руже). Сад ће са свих страна да пљуште питања: где ћеш ти за Нову годину?
    Кад ме данас другарица то упита, насмејах се, готово иронично (а у себи се за стомак од смеха ухватих).
    Ја волим Нову годину због кићења дома и специфичне празничне атмосфере, која се некако увек, хтела ја то или не, ушуња и у мој дом. Мрзим је из много више разлога. Али не због тога што ме редовно затиче у кући (не чекам је, а она увек дође). Немам ја куд да одем. Постоји додуше једно место које ме мами, али није ни на сплавовима ни на Ибарској магистрали.

Нема коментара:

Постави коментар